Nada, moj novi duševni put - nastavak

Verovao sam da ću nastaviti. Bio sam nagrađen – data mi je šansa da nastavim da koračam ovom zemljom i da još uvek volontiram.
U proteklom periodu uverio sam se u duševnu lepotu svih ljudi na svetu. Saznao sam da je moje kretanje u okviru ACT-a zapaženo od strane određenog broja ljudi. Informacije se jednostavno prenose. Pored toga što dobro na ovome svetu i te kako postoji, postoje i ljudi koji ga opažaju i prepoznaju. Tako sam bio ispoštovan i naišao na veliku zahvalnost.
Ljudi su ponekad čudna, pomalo izgubljena bića, ali ipak, bez obzira na brojne mane, svi smo mi i dalje divne duše i divna stvorenja.
Svedočio sam neverovatnoj snazi,veri i pozitivnoj energiji u okviru jedne porodice koja se hrabro i odlučno suprotstavlja strašnim izazovima koji su je zadesili.
Kada sam posetio jednog deku koji živi potpuno sam u svojoj kući, saslušao sam njegovu priču i čuo događaje stare više od četrdeset godina. Ukazao mi je na uzročno-posledične veze koje postoje u svemu što se dešava u ovom životu, te mi je otkrivena duboka istina koja u sebi nosi životnu mudrost.
Pre tri dana, u jednoj akciji pomoći višečlanoj porodici, doživeo sam topao i iskren zagrljaj od strane petoro anđeoskih stvorenja. Ta bića nose u sebi duševnu lepotu koja nadilazi moje sposobnosti shvatanja, a moj um je suviše limitiran da bih bio u stanju da opišem svoja osećanja i stepen životne radosti koju sam osetio u trenutku kada su me sva ta divna dečica zagrlila svom snagom, u znaku čiste zahvalnosti. Verujem da su mi tog dana produžila život.

U međuvremenu sam shvatio da treba razumeti važnost i jednakost svih bića, a ne uzdizati samo ljudsko biće, a druga kategorisati kao inferiornija. Takav stav nije u potpunosti ispravan. Obišao sam jednu višečlanu porodicu pasa kada je fondacija odobrila sredstva za 71,6 kilograma granula za pse. Osećao sam da time podržavam Život, Dobro i Ljubav kao sveprožimajuću stvaralačku energiju i svemoćnu kosmičku silu. Stvoritelj mi je na to jasno odgovorio pošto sam osetio priliv neverovatne, ogromne pozitivne energije koja je ispunila sve ćelije mog bića i na trenutak moj um uzdigla negde u dubini univerzuma. Bilo je prelepo.  Ovozemaljska muka, strah, briga i osećanje jada – sve je nestalo. Ostala je samo čistota. Moj um, sam sa sobom, lepota postojanja, uživanje, istinska radost... 

Koji momenat je bio najupečatljiviji? Da li nezadržive suze radosnice jedne bake, koja nije mogla da sakrije svoju emocionalnu dirnutost samo zbog toga što ih je neko posetio i time im stavio do znanja da je nekome zaista još uvek stalo i da nisu potpuno sami? Ili možda velika radost iste bake kada je ugledala namirnice koje sam im doneo? Kuhinjske namirnice u tom trenutku baka je prigrlila poput dragog kamenja. Neopisiva radost i zahvalnost bila je osetna i očigledna s njene strane. Da li su to emocionalno ispunjenje donele namirnice koje smo donirali ili je razlog tome zapravo činjenica da ih je neko posetio? Odgovor leži u dubinama, u tajnama do kojih dolaze svi oni koji žele da očima vide i ušima čuju. Najuzvišeniji cilj u našem delovanju na ovoj zemlji jeste izmamiti osmeh, obnoviti nadu, makar i na trenutak, ali to je smisao ovoga života. To je cilj čijem realizovanju je svako od nas pozvan.
Da li ćeš se odazvati, dragi brate/sestro, oče/majko – izbor je u tvom individualnom, psihičkom i metafizičkom prostoru u kome si sam/a.
Spomenuo sam osećaj bratske ljubavi sa kojom sam se susreo. Pisao sam o neopisivom osećaju dubokog prihvatanja, o bratskoj ljubavi koju sam osetio u meri za koju nisam znao da je uopšte dostižna u ovom privremenom, ovozemaljskom obliku postojanja.

U sledećem trenutku, sa određene vremenske distance, saznao sam da sam zapravo ja bio onaj koji je tom čoveku ulio osećaj da ga neko poštuje više nego rođeni brat. To je bila tolika zahvalnost, dobrota i prihvatanje s njegove strane. Jer je, zapravo, tada potencijalna donacija hrane od strane volontera, tada još uvek slučajnog prolaznika, njegovom umu ulila toliki osećaj prihvaćenosti, uvažavanja i emotivne podrške da je njegova subjektivna percepcija najpre moju ličnost i delovanje doživela kao prisustvo agapea. Njegovo ophođenje prema meni bila je u stvari povratna informacija, njegova automatska emocionalna reakcija koju sam lično tog dana doživeo kao iznenadnu, neobjašnjivu, beskonačnu zahvalnost.
Naše duše su žive i, sa pravilno definisanim prioritetnim vrednostima, one mogu izgraditi sposobnost da govore, kao i da čuju govor tuđih duša. Tog dana bio sam povezan sa sveprožimajućom mentalnom energijom. Pomažući drugima, osetio sam stepen prihvaćenosti, razumevanja i podrške koja je pokorila sve moje emocionalne rane, pa čak i one veoma duboke. Osećaja odbačenosti u tim trenucima nije bilo, ne zato što odbačenost u mom životu nije bila realna pozicija. Bio sam upoznat s tim. To je ledeno i mračno mesto na kome se nada gubi i rasparčava dok toneš izgubljen u lavirintu beznađa. To znači da se, usled sunčevog svetla avgusta meseca smrzavaš od hladnoće, i sve tvoje dobronamerne misli, ideje i planovi se ruše i razbijaju usled najezde burnih talasa, oluja i zemljotresa koji pravi pukotinu u zemljinom tlu dok je lomi i razdvaja na pola.
Tog dana bio sam prenesen negde drugde, na stazama prostranstva beskrajnog, savršenog mira. To je zato što je iskrena ljubaznost, poštovanje, prihvatanje i zahvalnost tog dana konačno, bar privremeno, prodrla u tu prazninu i učinila me živom dušom.
Eto, mogao sam godinama aktivno tragati za agapeom, prelazivši hiljade kilometara i čitajući mnoštvo knjiga, i da mu se, ipak, u toj meri ne približim.

Bol, slomovi i razočaranja obesmišljavaju život i guše motivaciju za stvaranjem. Odatle ljubav deluje kao iluzorna, izmišljena vrednost. Ona ipak postoji, realna je, pokreće svaki atom i održava sklad celokupnog svemira. Njena moć život može učiniti lepšim od sna. Bol i patnja su nas sve, u manjoj ili većoj meri, bacili na kolena. Moć ljubavi i svetlosti možda deluje isuviše daleko. Možda deluje da su prave vrednosti jednostavno saterane u ćoškove, nemoćne pred silama tame. Ta borba je realna. Ali ljubav još uvek nije poražena i nikada neće biti! Kroz nju je stvorena celokupna materija i sam Život. Ona neće izgubiti. Bilo bi tragično za nas da izgubimo veru.

Ova slova – to sam ja – možeš me videti u njima. Tako da, iako sam još uvek anoniman, tebi koji čitaš sam i više nego razotkriven.

„Duše nemaju imena, one imaju energetske potpise.”

(citat anonimnog autora)

 
Ovaj ovde je moj. 

PRVI DEO OVOG BLOGA PROČITAJTE OVDE