Voditi srcem: Mohanđi na putu izgradnje održive društvene promene kroz Ammucare i ACT Foundation

Dragi prijatelji, u nastavku možete pročitati najnoviji Mohanđijev intervju u majskom izdanju The Awakening Times Magazina koje je posvećeno platformi ACT Foundation, prevedeno na srpski jezik. Originalan tekst na engleskom možete pronaći OVDE.

TAT: Dragi Mohanđi, hvala ti na izdvojenom vremenu. Mnogi ljudi ne znaju na kojim principima počiva ACT fondacija. Kako funkcioniše, održava svoju čistoću i finansijsku stabilnost?

MOHANJI: Aktivnosti Ammucare i ACT Fondacije pokrenuli smo 2003. godine i od samog početka postojao je vrlo jednostavan skup smernica. Jedan je da za svaki iznos koji primimo izdajemo potvrdu. Dakle, overeno je. Drugo, ako ne izdamo potvrdu, to znači da novac nije primljen, što znači da moramo izdati potvrdu.

U svakoj zemlji, na svakom mestu, kad god pristigne novčani prilog, izdaje se potvrda. Takođe, sav novac koji dobijemo položimo u banku, tako da postoji bankovni izvod koji odgovara potvrdi. Isti iznos ide u banku, pa mu se lako može ući u trag.

I naravno, za sve naše troškove uvijek postoje računi. Kada kupujemo stvari, pa čak i na tržnici, uvek postoji račun koji odgovara iznosu koji smo platili. Dakle, tok novca se uvek može pratiti. Još jedna bitna stvar, za sve naše aktivnosti imamo fotografije. Sve što radimo je dokumentovano, postoji dokaz za to, fotografija.

Dakle, ove četiri stvari obvezne su u globalnoj platformi ACT Fondacije. Ovo čini stvari transparentnima. I to je razlog zašto toliko ljudi voli raditi sa ACT-om jer je sve transparentno. Još jedna stvar je da svi mogu učestvovati. Mogu doći i pridružiti se. Ne postoje nikakve barijere, sve rade volonteri. I svako je dobrodošao da se pridruži i postane volonter. Ne postoji skriveni plan. Šta god vidite na fotografijama, to je to. Šta god planiramo, to i ostvarimo. Nema ništa skriveno.

U organizaciji nema velikih troškova, direktora, plata, novca. Niko nije plaćen za posao koji obavlja. Troškove koje imamo pokrivamo, ali i to se može pratiti, postoje revidirana odobrenja i računi. Dakle, svi računi su tu i sve je transparentno, a na kraju godine sve se naravno, ponovo revidira. To je ono što čini dobru organizaciju.

Pre 2003. godine povezivao sam se s različitim humanitarnim organizacijama. Davao sam doprinose i volontirao, i mnogo sam puta video da nisu baš transparentni. Takođe, u nekim slučajevima, dokazano je da je je određena humanitarna platforma korištena za zarađivanje novca. Dakle, nisam želeo imati nikakve veze sa tim stvarima i odlučio sam da ću, kada budem pokretao dobrotvornu organizaciju, biti transparentan, toliko da svako može sve proveriti, želeo sam da se novac može pratiti i revidirati.

Ono što je bitno jeste da mi nikada ne tražimo novac. Javnosti prezentujemo svrhu, projekat i obično, ljudi to vide, pridruže se, doprinesu, a često i sami izvrše.

Dakle, ne tražimo novac, nema obvezne uplate, nema članarine.  ACT je više kao  porodična stvar, globalna porodica.

ACT fondacija je sada je aktivna u 28 zemalja, a svaka zemlja je jedinstvena. Sve zemlje imaju svoje jedinstvene potrebe, jedinstvene zahteve i probleme. Dakle, rešavamo to lokalno. Ne radi se o prenosu novca s jednog mesta na drugo. Sredstva se prikupljaju lokalno, i sve se dešava na lokalnom nivou. Cilj je dodati vrednost lokalnoj zajednici.

ACT fondacija kontinuirano dodaje vrednost 20 godina. Sećam se da smo pokrenuli Ammucare 2003 godine u Dubajiu., naš prvi projekt bila je distribucija ćebadi. Bila je to finansijski vrlo skromna akcija. Ako se dobro sećam, prikupili smo 12 000 INR. Podelili smo ćebad u Delhiju, ljudima koji su vrlo hladnu zimu provodili i spavali na otvorenom. Bilo je jako, jako hladno.

Tako je počelo. Sada, gledajući unatrag, koliko aktivnosti, koliko mesta, koliko projekata… To je ono što me veseli. Kako je ACT Fondacija postala globalni fenomen? Pa, broj jedan, jer je transparentna. Sve je transparentno, revidirano i tok novca i sve aktivnosti se mogu pratiti.

Uvek govorim ljudima koji žele pokrenuti svoju dobrotvornu organizaciju, da se prvo  uvere da nema skrivenih planova. Treba biti transparentan, i svako bi trebao moći slobodno učestvovati, ne obavezujte nikoga članarinom ili obaveznim plaćanjem.

Takođe, očekivanja trebaju biti vrlo jasno definisana. Ako radite za ovu organizaciju ili radite unutar granica ove organizacije, morate pratiti određene smernice. Jedna od smernica je da to bude etično. Sve aktivnosti trebaju biti etičke.

Čak ni raspodela hrane ne bi se trebala temeljiti na ubijanju bilo koga radi ispunjena potreba drugoga. Mi to ne činimo. Iza svih podela hrane u okviru naše organizacije pre svega stoji etičnost. Sve je etično i organski, što znači da smo rasli organski. Sve što radimo i što smo radili bilo je na osnovu potrebe. Rasli smo organski.

Još jedna stvar koju uvek govorim je da ne obavezujete ljude ničim, uključujući plaćanje. Dopustite im da budu deo priče. Na taj način će se osećati dobro. Sve moramo učiniti udobnim i lakim. Svet to danas treba. Inače, zašto je ACT Fondacija aktivna u 28 zemalja? Ne zato što sam ja to planirao. Rasla je organski. Dospela je sama na sva ta mesta.

Ovo su neke od osnova.

A razlog zašto sam ovo započeo je taj što nisam bio zadovoljan organizacijama sA kojima sam radio. Jer, kao što sam rekao, bilo je tu ljudi s velikim platama i toliko je prikupljenih sredstava odlazilo njima. Takođe, neki su ljudi koristili dobrotvorne svrhe kao krinku, odnosno sredstvo za gomilanje bogatstva i novca. Nisam bio zadovoljan tim stvarima. Zato sam odlučio, ako krenem u nešto slično, od toga ću živeti, neću od toga uzimati novac. Sav novac koji se priloži ide u svrhu za koju je namijenjen.

Tako smo i pokrenuli aplikaciju Annandan (distribucija hrane) Ammucare. Svao može uplatiti novac putem aplikacije, a hrana se dostavlja na mesto i ljudima za koje sami odlučite. I sve se može se pratiti.

Dakle, moramo biti vrlo transparentni i vrlo stvarni u našim aktivnostima. Bez licemejerja. U našoj fondaciji toga nema. Ako pogledate sve aktivnosti ACT fondacije, nećete videti licemjerje. Ništa se ne radi radi fotografija. I nikada nismo prikupljali novac blefirajući ili pretvarajući se. Nikada. 20 godina iskustva. Takođe, nikada nikoga nismo prevarili, niti skupljali novac za neku svrhu i koristili ga za drugu svrhu. Nikada to nismo radili. Sve što smo namenski prikupili, samo je za tu svrhu i potrošeno.

Dakle, ovo su neke osnove kada govorimo o ACT fondaciji. Ove godine slavimo dvadeset godina i to je velika prekretnica. Mnogi su ljudi naporno radili za to. I cenim ih, sve one koji su se prilključili i dali svoj doprinos. Naravno, i sve one koji to rade sada. Neki od njih su sa mnom svih 20 godina. Shaju na primer. Ima puno takvih ljudi. I cenim njihovu upornost i doslednost. Napravili su sjajan posao. Sada dolazi sve više ljudi i sama organizacija je sve vidljivija. I to je prirodno. Poštujemo sve. Svi se podjednako poštuju i novi i stari ljudi. Kultura poštovanja. Priznanje, zahvalnost.

I takođe, što god da radimo, trebalo bi imati pozitivan efekat. Ne radimo ništa za naše zadovoljstvo, nego za zadovoljstvo celog sveta oko nas, celog društva. Kada je društvo u miru i bezbedno, i mi smo mirni, jer smo deo njega. Mi tako radimo. Ovakvim vodstvom negujemo volontere.

TAT: Fondacija "ACT Foundation" je globalna organizacija prisutna u 28 zemalja, ali aktivna i u mnogim drugim. Takođe, predstavnici ove fondacije uvek su prisutni i reaguju u kriznim područjima. Videli smo ACT4Ukraine, ACT4Turkey, ACT4Croatia, ACT4SriLanka. Kako uspevate biti prisutni na svim tim mestima?

MOHANĐI: Fondacija ACT stara je 20 godina i prisutni smo u 28 zemalja, ali imamo aktivnosti koje se odvijaju i izvan tih zemalja. To je zbog potrebe ovog  vremena. Kriza je nešto što možemo sprečiti. Idealno je sprečiti krizu. Idealno je sprečiti krvoproliće, ali nažalost, živimo u licemernom svetu. Nivo licemerja i pretenzije je izuzetno visok, te stvari postoje u našem društvu. Moramo priznati. I mnogo puta, nažalost, nemamo moć da nešto sprečimo. Ali, šta onda možemo učiniti? Ne smemo biti ravnodušni. Moramo prihvatiti, "O.K. ovo je realnost, lično to ne mogu sprečiti, ali mogu na bilo koji način podržati pogođene, žrtve." I šta radimo? Delujemo prema našim mogućnostima. Mi nismo vlada ili državna tela, nismo Ujedinjene Nacije i ne možemo imati tu vrstu moći, novca ili mašinerije. Mi to nemamo. Dakle, ono što radimo je, u okviru naših kapaciteta, unutar naše mašinerije, koristeći naše kontakte - organske kontakte, one koje smo stekli normalno, a ne favoriziranjem nečega ili nekoga, delujemo tamo gde je potrebno. Radili smo sa državnim telima i organizacijama poput Crvenog krsta ili Ujedinjenih Nacija. Radili smo sa njima jer oni već imaju svoje uhodane sisteme, što mnogo olakšava rad.

Jedan primer, početkom 2000-ih desio se libanonski rat. Odlučili smo prikupiti medicinska sredstva u Dubaiju, i poslati ga doktorima na ratištu. Oni su to cenili. Ali morali smo sarađivati ​​s Crvenim Krstom, jer nismo imali vlastiti avion koji bi mogao tamo odneti našu pomoć. Takođe, tih dana smo radili i sa ambasadom Irana, pomagali smo zbog potresa koji je pogodio tu zemlju. Sarađivali smo i sa filipinskom vladom za vreme tornada.

U tom periodu smo učinili mnogo. Sarađivali smo sa raznim vladinim organizacijama tokom cunamija 2004. godine. Sarađivali smo sa mnogim vladinim telima i organizacijama. Kada su se dogodile poplave u Kerali u Indiji, sarađivali smo sa mornaricom. Kada se dogodio potres u Nepalu, radili smo sa indijskom vojskom.

Uvek želimo podržati krizna mesta, ali u isto vreme fokus nam je na pružanju pomoći u hrani. Trenutno se okrećemo poljoprivredi, trudimo se da zatvorimo krug i svima koji nemaju dovoljno hrane, pomognemo da je uzgoje i budu samodostatni.

Takođe, obezbeđujemo odeću koliko je to moguće, zatim edukaciju, naravno, u okviru naših mogućnosti.

Dok sve ovo govorim, zapamtite, mi nemamo velika sredstva, nemamo bankovne salde, ACT je  humanitarna platforma. Organizovao sam je tako. Znači, projekat se stavlja na sto,  a ljudi koji žele podržati tu inicijativu, će je podržati. I u zavisnosti koliko ljudi se skupi i doprinose, mi realizujemo projekat. Ako dobijemo 10 dolara, radimo projekat za 10 dolara. Ako dobijemo 100 dolara, učinićemo to za 100 dolara. Ako dobijemo milion, radimo projekat za milion.

Dakle, sve se temelji na doprinosu. Koliko dobijemo, toliko i napravimo. Dakle, sve te stvari, hranu, sklonište, obrazovanje, odeću, zdravstvenu pomoć, podršku prirodnom okruženju, podršku u kriznim situacijama, sve te stvari, radili smo isključivo na temelju onoga što dobijemo, ili koliko kapaciteta imamo i koliko volontera. Uvik funkcionišemo po ovom principu. Ne fokusiramo se samo na krize, već kao društveno odgovorni ljudi, kao građani sveta, radimo izvan granica. Nedavno smo imali potres u Turskoj, i naši ljudi su otišli tamo, iz Evrope, iz SAD-a, otišli su pomoći ljudima i životinjama u tim pogođenim područjima. Dešavao se jedan potres za drugim. Bilo je mnogo naknadnih potresa.

Toliko je ljudi izgubilo živote. Ni ne znamo koliko. Dakle, bili smo i tamo. Podržali smo. Pomogli smo i pomažemo narodu Irana. Ponekad nije lako ni pomoći, jer postoji mnogo granica i prepreka. Još uvek živimo u ljudskom svijetu, gde verujemo u barijere koje je kreirao čovek. U idealnom slučaju, trebali bismo biti otvoreni za svaku pomoć izvana, ali nije tako. Na toliko mnogo mesta moramo prolaziti kroz razne prepreke, kako bismo došli do potrebitih i pomogli im. Ali takav je svet. Ne možemo puno učiniti po tom pitanju. Prevencija je uvijek bolja od lečenja. Sprečiti ratove, sprečiti krvoproliće, sprečiti raseljavanje. Sve to možete sprečiti. No, ako to ne možete sprečiti, nemojte biti ravnodušni. Pomozite nemoćnima.

TAT: Što je sa saradnjom s drugim organizacijama?

MOHANĐI: Naravno, sarađujemo sa drugim organizacijama, ali imamo jedan uslov a to je da organizacije sa kojima planiramo saradnju, takođe moraju biti transparentne. Ne želimo raditi sa organizacijama koje imaju velike osnivačke troškove, ili ogromne administrativne troškove, one koje 80% novca koji dobiju koriste za sebe. Ne želimo raditi sa takvim organizacijama. Radimo i radićemo sa organizacijama, čak i manjim, gde je sve transparentno.

Radije sarađujemo sa manjim organizacijama u svakoj zemlji, kako bismo se međusobno podržavali. Takođe, mi nismo bankomat, mi moramo prikupiti sredstva. A koliko možemo skupiti? Onoliko koliko se ljudima svidi određeni projekat.

Imamo svoju platformu i neki doseg, ali taj doseg ponekad nije dovoljan, jer je veličina projekta, recimo puno, puno veća. Na primer, neka posebna operacija. Medicinski troškovi za neke posebne bolesti koštaju milione. Mi ne možemo prikupiti ta sredstva. Nemamo taj kapacitet. Ne možemo prikupiti milion dolara za operaciju. To mogu samo vlade i neke druge velike organizacije.

Naša organizacija to ne može i nema smisla pokušavati. Vjerovatno možemo prikupiti najviše 100 000 dolara.  ACT uvek ima jako puno tekućih projekata, a isti ljudi doprinose za sve. Dakle, ne možemo ih pitati da se fokusiramo na prikupljanje miliona dolara za jednu operaciju. Naravno, poštujemo život, i potrebu za lečenjem. Život je dragocen, ali, ovde govorim o kapacitetu.

Sve što činimo treba biti isključivo u okviru naših mogućnosti, i unutar nivoa naših prioriteta.

Zato naš fokus, nažalost, nisu operacije, niti lečenja, jer nismo u mogućnosti osigurati tu vrstu finansijske pomoći. Ali, istovremeno, nikada, baš nikada, ne pravimo kompromise kada je reč o hranjenju gladnih. To je jedan od temelja naše organizacije: Da niko ne zaspi gladan. To je naš cilj: Da niko ne spava gladan. ACT4Hunger je upravo pokrenut zbog toga, kako bi se osiguralo da svako ima barem jedan pravi topli obrok dnevno. Nemamo pristup neograničenim zalihama hrane, ali u okviru svojih mogućnosti i svojih snaga osiguravamo sve što možemo u područjima gde smo prisutni. Dakle, možemo sarađivati sa organizacijama koje dele našu viziju i koje su transparentne, u svakom trenutku i svuda.

TAT: Koja je vizija za budućnost ACT Fondacije?

MOHANĐI: ACT Fondacija ove godine puni 20 godina. Nadam se da će u svakom kutku Zemlje, u svakoj od 195 država, biti prisutna i pružati nadu i sigurnost svim bićima. Ne samo ljudima,  ACT ne brine samo za ljudska bića. Brinemo se za bića vode, vazduha, zemlje, razne vrste, a takođe i ljudska bića.

Kod ljudi, prioritet imaju bolesni i stari i majke sa decom. To ne znači da ignorišemo druge, ne, samo napominjem šta je naš primarni fokus.

Postoje razne organizacije koje služe samo ljudskim bićima.

Mi želimo raditi na podizanju ljudske svesti, na promociji prihvatanja i svesti o etici. Želimo promovisati ideju da je moguće živeti etički život, da nikoga ne povredite, ili ubete. Zato je 99% hrane koju mi služimo, veganska hrana. Dakle, kroz vegansku hranu, osiguravamo da nijedno biće nije ozleđeno ili ubijeno. Moja ideja je promovisati nenasilje. Bez nasilja u hrani. Ne prolevamo krv. Ne pristajemo niti odobravamo prolevanje krvi. Dakle, ovako zamišljam rast cele ACT Fondacije. Sada, nakon 20 godina, imamo dobar temelj. Poznati smo u mnogim zemljama, već  imamo bazu. U sledećih 10-20 godina bićemo puno veći, i verovatno ćemo imati više vozila, jer nam to puno pomaže u distribuciji.

I mislim da ćemo imati veću vidljivost i više sredstava. Ipak, ne volim zvati ljude i tražiti od njih novac. Nikada to nismo učinili, niti ćemo to učiniti. Zašto? Jer je ovde reč o dobročinstvu. Nesebično služenje nešto je što trebate osećati u srcu. Trebali biste to osjećati u svom srcu i trebali biste želeti to da radite.

Niko ne bi smeo prisiljavati nekoga na humanitarni rad.

Ljudi imaju svoje prioritete, pa ako u srcu osete da trebaju učiniti nešto za Zemlju, pomoći nemoćnima ili dati nadu i snagu društvu, onda i mi njima možemo pomoći, možemo raditi zajedno.

Rado ćemo sarađivati sa onima koje žele učiniti nešto za svet.

Želeo bih sarađivati ​​sa Svetskim programom za hranu UN-a, jer mi uglavnom osiguravamo hranu za ljude. Ali opet, unutar naših granica. Ne želim kompromisati našu osnovnu etiku, a radi udruživanja sa bilo kim.

Zato što su naš potpis, naš identitet i naša važnost na Zemlji danas naše jedinstvene karakteristike. I to želim sačuvati po svaku cenu, bez kompromisa.

ACT Fondacija će rasti, nema sumnje u to. Nastaviće rasti i dotaće još mnogo života i 100% sam siguran da će nam se barem 50% ljudi čije smo živote dotakli vratiti kao volonteri. Dakle, imaćemo veliku bazu volontera. Oni će to učiniti jer su osetili šta je ACT. Oni koji su lično osetili šta je ACT Fondacija, poželeće da je dalje podržavaju.

Sećam se jedne djevojke koja nije imala novaca za školovanje, htela je studirati mašinstvo, i mi smo je podržali. Nakon što je završila studije i zaposlila se, javila nam se i pitala kako može pomoći ACT-u i Ammucare-u. Rekao sam joj: "Učini nešto slično za neko drugo dete na tvom fakultetu." Dakle, možemo kreirati lanac. Kasnije mi je rekla da sponzoriše jedno dete koje nije imalo novca za studije. Na taj način stvaramo lanac pomaganja, kulturu nesebičnog služenja u društvu. Mislim da bi svako trebao raditi nešto za svakoga. Tada će svet biti bolje mjesto.

TAT: Zadnje riječi ili poruka za našu publiku?

MOHANĐI: Svi bismo trebali biti odgovorni prema prirodi. Mi smo ljudska bića, mi smo inteligentni, imamo maštu. I svi trebamo biti odgovorni. A šta je odgovornost? Pobrinite se da ovu Zemlju ostavimo puno boljom nego što smo je zatekli. To je ono što bismo trebali učiniti. I, trebali bismo posaditi puno, plodonosnih voćki, jer one ostaju generacijama koje dolaze.

Prevela: Lea Kosovac

Prilagodila: Ilinka Pećanac

Izvorni intervju:awakeningtimes.com