Akcija podele paketa hrane po ulicama Beograda
Uoči Badnjeg Dana i Božića ,beogradskim ulicama, sa spakovanim paketićima hrane, su prošetala četiri volontera ACT Fondacije u potrazi za ljudima kojima je pomoć, u vidu hrane, neophodna. To su osobe koje nemaju svoj dom i prinuđene su da se svim silama bore, kako bi preživeli i obezbedili sebi neke najosnovnije uslove ze život.
Ovom prilikom je uručeno 13 paketa sa osnovnim potrepštinama, odnosno ukupno 44kg biljne hrane i drigih proizvoda. Cilj ove akcije je bio da, ljudi u teškim životnim i materijalnim situacijama, bar ova dva praznična dana, ne moraju da brinu šta će da pojedu, te da im život učinimo barem malo lakšim, ali i lepšim. U paketima su se našli kuvani kururz i leblebija, ajvar, masline, tri vrste posnih namaza, medeno srce, suve kajsije, hleb, sokić, pakovanje vlažnih maramica i pribor za jelo.
Svi smo zaista bili dirnuti prilikom susreta sa ovim dragim ljudima, koji su prosto prinuđeni da mole za pomoć.
Prvo na koga smo naleteli, bio je gospodin koji je svoje mesto nasao u prollazu na Terazijama. Kad smo mu pršli, jedan od naših volontera ga je upitao da li je gladan, ali je ogovor bio sledeci: „Nisam, sad sam jeo.“ Primetili samo kutiju za novac pa samo ga upitali kako je i kako je dospeo tu. Emocije su proradile i on je podelio svoju životnu priču sa nama. Gospodin K. iz prolaza na Terazijama nam je rekao da je imao svoju tezgu i anktivarnicu i da je opljačkan. Kako je ostao bez posla, ostao je i bez stana. Kaže: „Kad je saseklo, saseklo je skroz.“ Sada spava napolju na betonu i prikuplja novac za novi početak i nema nameru da doveka ostane na ulici. Neverovatna je bila snaga i stabilnost u tom čoveku, nekako je, i pored svega, bio veseo u razgovoru sa nama. Upitali smo ga da li želi da primi paket hrane, kao našu pomoć, i prihvatio. Nadamo se da će mu se planovi ostvariti i da će se uskoro skloniti sa ulice.
Ovom prilikom molimo sve ljude dobre volje, koji tuda svakodnevno prolaze, da od srca pomognu ovom gospodinu, koliko mogu, i da se potrudimo da na ulici bude jedan čovek manje, i to što pre.
Neki ljudi su prvi nam prilazili, a neke bismo mi ugladali, kako sede ili stoje, tiho čekajući da ih se neko seti. Prišli bismo i objasnili čime se ACT Fondacija bavi i ponudili bismo im paket. Ljudi su zaista bili dirnuti i srećni, jer se neko i njih setio. Ono je nažalost surova realnost. Nisu mogli da poveruju da neko misli i na njih, a još manje da taj neko želi da im pomogne. Blagosiljali su nas srećom, zdravljem i svakim dobrom od Boga. Ovo je neminovno probudilo emocije kod nekih ljudi, te je bilo i suza, onih radosnih i iskrenih.
Drugi čovek koji nam je prišao, imao je parče kartona u ruci, na kome je pisalo Srećan Božić. Kad smo mu určili paketić bio je sav radostan kao dete, jer se sreća, stvarno, nalazi u malim stvarima.
Njihove životne priče su zaista teške.
Baka Đurđina, sa štapom, je mirno stajala kod crkve Svetog Marka. Rekla nam je da je sa Kosova i da ima smeštaj kod neke gospođe. Nažalost, ona nema primanja, ali nema ni decu da joj pomognu, te je s toga prinuđena da prosi.
Druga baka je nedavno operiisala kuk i trenutno živi sama. Potpuno se rasplakala dok je sa nama delila svoju životnu priču. Ona će, verovatno, morati da napusti svoj sadašnji smeštaj, i to iz razloga što ne može da pokrije troškove kirije za ovaj mesec.
Treća gospođa nam je rekla da ima nepokretnog sina kod kuće i da drugog rešenja nema, te je zato prunuđena da izađe na ulicu i da moli za pomoć.
Jedan čovek je invalid, sa veštakom nogom, dok nam je drugi gospodin rekao da je radio na Kosovu kao policajac, osamnaest godina, i da sad se bori da zaradi i to povremeno radeći teške građevinske poslove.
U očima većine tih ljudi bila je neka neizmerna dobrota, ali i neka svetlost.
Na kraju smo sreli i majku sa bebom i dvoje dečice, koja je molila za hranu. Nažalost, to je bio i poslednji paket koji smo uručili toga dana.
Neke ljude možda nismo pomenuli, ali to svkako ne znači da su manje važni ili da su im priče lakše nego gore navedene. Ne znamo šta se desi čoveku, kakve to sudbina zaplete pravi, ali ono što uvek možemo, jeste to da zastanemo, oslušnemo i da pomognemo drugom čoveku u nevolji.
Utisak našeg volontera, koji je bio prvi put u ovakvoj humanitranoj akciji je: „Danas sam doživeo nezaboravno iskustvo. Vi svojim delom donosite svetlo u svet. Počastvovan sam što imao priliku da učestvujem. Nastavite ovo da radite. Zahvalan sam što sam upoznao tako odlične osobe.“ J.D.
Naše malo, nekome mnogo znači. Budimo humani i znajte, svaka promena počinje od nas samih!
